„Bilo da stremite uspehu u poslu, sportu, umetnosti ili u životu generalno: most između želja i postignuća je disciplina.“
- Harvey Maxwell
Ovo je istina koju svakodnevica i teški životni periodi umeju da protresu iz temelja. Nekada se toliko udaljimo od svojih ciljeva da ne uspevamo ni da osvestimo šta nam se dešava.
A dešava se da provodimo tri sata dnevno na instagramu, da smo pojeli 300 grama čokolade u danu, da nismo prošetali nedeljama i da smo propustili da pročitamo kolumne koje smo unazad pratili redovno. Ako ste se prepoznali, vreme je da se podsetite pojma „samodisciplina“ i kako biti samodisciplinovan.
Samodisciplina je izuzetno vredna navika koja se definiše kao način ponašanja koji nam pomaže da se odreknemo trenutnih zadovoljstava zarad dugoročnih, vrednih ciljeva.
Kako to izgleda u praksi?
Na primer, ustaću svako jutro u šest sati i trčaću pola sata iako mi je to često izazovno, ali na duže staze doneće mi zdraviji život i zgodnije telo. Ili, pročitaću svako veče po jedan blog na engleskom kako bih održavao kontakt sa tim, prekopotrebnim, jezikom.
Da je lako, svi bi se hvalili samodisciplinovanošću. Izazovni životni periodi kao što su gubitak posla, odustajanje od studija, ljubavni brodolomi - plodno su tle za loše navike. Tada se organizam, na dnevnom nivou, bori dopuštanjem nekih trenutnih zadovoljstava. A zapravo, ulazimo u nove probleme: gojaznost, anksioznost, odlaganje obaveza, gubitak kontakta sa dragim ljudima...
U redu je da malo sebi date oduška, pogotovo ako ste u ranjivom periodu. Ali, ne predugo. Skupite snagu da povučete ručnu i vratite se produktivnosti. Evo nekoliko saveta koji mogu biti od koristi:
Svako jutro na papiru napišite detaljno šta treba da uradite tog dana. Taksativno izlistajte akcije kojih ćete se pridržavati. Na kraju dana, štiklirajte šta ste obavili u potpunosti, šta delimično, a šta niste uspeli. Ovako ćete osvestiti dnevnu rutinu, prevenirati kolotečinu i motivisati sebe da izvršite ono što će vam na duže staze značiti.
Jedna studija Univeriteta u Kaliforniji pokazala je da je 42 odsto realnije da ispunimo svoje ciljeve ako ih napišemo. „Definiši svoje ciljeve“ toliko je puta ponovljena rečenica da je poprimila status floskule. Ipak, zaista ima nešto u tome da osvestite svoje ciljeve i jasno ih navedete. U svakodnevici koja melje, često zaboravimo gde idemo.
Zamišljajte i vizualizujte željene ishode. Psiholozi kažu da naš mozak ne zna razliku između stvarnog i onog što zamišljamo i da hemijske reakcije maštanjem mogu da nas dovedu do cilja. Ništa vas ne košta da zatvorite oči i kažete „ne bi li bilo lepo“. A ako je verovati uspešnim sportistima koji pre meča vide sebe na pobedničkom postolju, onda ovo itekako ima smisla.
Ako na dnevnom nivou sprovodite minorne akcije u pravcu cilja, kada se skupe, kroz vreme, možete očekivati pozitivnu promenu. Stoga, ne zanemarujte male promene. Nije dobar stav da je to nešto toliko malo da vam neće pomoći. Upravo suprotno. Ako ne verujete, pročitajte knjigu „Atomske navike“ autora Džejmsa Klira.
Ukoliko se duže vreme osećate „zaglavljeno“, ako možete, potražite pomoć psihoterapeuta. Ne dozvolite da budete žrtva tabu teme psihoterapije. Nekada zaista ne možemo sami. Neće psihoterapeut zamahnuti čarobnim štapićem i rešiti vaše probleme. To i nije njegov zadatak. Nekada je dovoljno da kroz razgovor osvestite obrasce ponašanja, naterate se na dublja razmišljanja, spoznate novi ugao i krenete put promene.
Na putu povratka zdravim navikama, neće biti lako. I iluzorno je očekivati da se nešto što ste „gajili“ mesecima, promeni posle dva dana. Zato ćete nailaziti na prepreke, kršićete one „to do“ listu, nećete uspevati da ispunite sve zacrtano. Ali, to je ok. Ne kažnjavajte se, nego prigrlite takve momente. Tražeći savršenost, izgubićete istrajnost, a zapravo tome težite.
„Moja volja će oblikovati moju budućnost. Da li uspem ili ne, to neće niko uraditi osim mene. Ja sam sila; Ja mogu očistiti svaku prepreku isped sebe ili se, pak, izgubiti u lavirintu. Moj izbor. Pobediti ili izgubiti – samo ja držim ključ svoje sudbine“.
- Elaine Maxwell